Кипар

[Кипар], острво у Средоземном мору, има облик готово правоугаоника са дугим уским полуострвом на североистоку; површина острва је 9601 км2; пресечен је са два планинска венца, северним и јужним, а долином између њих протиче река Пидиас према истоку. На њему је било неколико трговачких лука. Најстарији познати становници били су Кетимци, сродници прастановника Грчке [Пост 10:4]. Главни град тада је био Китион. Интересантно је да се керамичка роба из Кипра налази у Јерусалиму већ у раном бронзаном добу и да су кипарска оружја хваљена већ код Хомера. Оклоп Голијата [1Сам 17:5н] веома је сличан оклопу грчких тешкооружаних војника, увоженом из Кипра.

1 У опреми Соломоновог храма можемо видети кипарски утицај. У доба пре Христа, острво су држали редом Хетити, Феничани, Грци, Асирци, Египћани и Персијанци, који су ту ископавали бакар и извозили дрво. Године 58. пре Христа, острво је постало римска провинција. Проконзул је седео у Пафосу. Бакарне руднике је на неко време изнајмио Ирод Велики. У време процвата, Кипар је имао до 1.000.000 становника, међу којима је у каснијим временима било и доста Јевреја. Шуме су временом исечене, тако да је сада више од половине острва пуста. Почеци хришћанства појављују се овде већ пре апостола Павла [Дел 11:20]. Прогнани Стефанови пријатељи су се овде склонили. Павлов сапутник Барнаба је потицао из Кипра [Дел 4:36]. Одавде је потицао и Мнасон, о коме се спомиње у [Дел 21:16]. Кипар је била прва станица апостола Павла на првом мисионарском путовању, које је предузео заједно са Барнабом [Дел 4:36; Дел 13:4; Дел 15:39].

Кетим, Китејци, Китим

потомци Јаванови [грчки Јонци, Јонци], који су живели на Кипру и другим острвима Средоземног мора [Пост 10:4; 1Дн 1:7; Ис 23:1,12; Јер 2:10]. Према [Јез 27:6], Китим [Китион, Ларнака] је било прво трговачко место у Средоземном мору [на Кипру], које су користили Феничани. [Дан 11:30] неки стручњаци - али непоуздано - односе на Римљане; у [Бр 24:24] многи тумачи сматрају да се ради о Македонцима.

Библијски речник Адолфа Новотног