Meša stel, takođe poznat kao Moavski kamen, je stel datovan oko 840. godine pre nove ere, koji sadrži značajan kanaanski natpis u ime kralja Meše iz Moava (kraljevstvo koje se nalazilo u savremenom Jordanu). Meša priča kako je Kemoš, bog Moava, bio ljut na svoj narod i dozvolio im da budu potčinjeni Kraljevstvu Izraela, ali je na kraju Kemoš pomogao Meši da zbaci jaram Izraela i obnovi zemlje Moava. Meša takođe opisuje svoje mnoge građevinske projekte. Natpis je napisan u varijanti feničanskog pisma, blisko povezanog sa paleo-hebrejskim pismom. 

Kamen je otkrio netaknut Fridrik Avgustus Klajn, anglikanski misionar, na lokalitetu drevnog Dibona (sada Dhiban, Jordan), u avgustu 1868. godine. "Otisak" (papier-mâché otisak) je načinio lokalni Arapin u ime Šarla Simona Klermon-Ganoa, arheologa iz francuskog konzulata u Jerusalimu. Sledeće godine, stel je razbijen u nekoliko fragmenata od strane plemena Bani Hamida, što se smatralo činom prkosa protiv osmanskih vlasti koje su vršile pritisak na Beduine da predaju stel kako bi ga predali Nemačkoj. Klermon-Gano je kasnije uspeo da pribavi fragmente i sastavi ih zahvaljujući otisku napravljenom pre uništenja stela. 

Meša stel, prvi veliki epigrafski kanaanski natpis pronađen u regionu Palestine, najduži natpis iz gvozdenog doba ikada pronađen u regionu, predstavlja glavni dokaz za moavski jezik i je "kamen temeljac semitske epigrafike" i istorije. Stel, čija priča paralelno, sa nekim razlikama, prati epizodu u Bibliji u Knjigama o Kraljevima [2Car 3:4 -28], pruža neprocenjive informacije o moavskom jeziku i političkom odnosu između Moava i Izraela u jednom trenutku u 9. veku pre nove ere. To je najopsežniji natpis ikada pronađen koji se odnosi na kraljevstvo Izraela ("Dom Omrija"); sadrži najraniji siguran vanbiblijski pomen izraelskog boga Jahvea. Takođe je jedan od četiri poznata savremena natpisa koji sadrže ime Izraela, ostali su Merneptah stel, Tel Dan stel i jedan od Kurkh monolita. Njegova autentičnost je osporavana tokom godina, a neki biblijski minimalisti sugerišu da tekst nije bio istorijski, već biblijska alegorija. Sam stel se danas smatra autentičnim i istorijskim od strane velike većine biblijskih arheologa.

Stel je deo kolekcije Luvra u Parizu, Francuska, od 1873. godine. Jordan zahteva njegov povratak na mesto porekla od 2014. godine.

Vikipedija